2 Sam 19-21
19
1 Davidova žalost
Kralj zadrhta, pope se u gornju odaju nad vratima i zaplaka; jecajući govoraše ovako: »Sine Abšalome, sine moj! Sine moj Abšalome! Oh, da sam ja umro mjesto tebe! Abšalome, sine moj, sine moj!« 2 I javiše Joabu: »Eno kralj plače i tuguje za Abšalomom.« 3 Tako se pobjeda u onaj dan pretvorila u žalost za svu vojsku, jer je vojska čula u onaj dan da kralj tuguje za svojim sinom. 4 I toga se dana vojska kradom vrati u grad, kao što se kradom šulja vojska koja se osramotila bježeći iz boja. 5 A kralj je pokrio svoje lice i vapio iza glasa: »Sine moj Abšalome! Abšalome, sine moj! Sine moj!«
6 Tada Joab dođe kralju u kuću i reče mu: »Postiđuješ danas lice svih svojih slugu koji su danas spasili život tebi, život tvojim sinovima i tvojim kćerima, život tvojim ženama i život inočama tvojim, 7 jer iskazuješ ljubav onima koji te mrze, a mržnju onima koji te ljube. Danas si pokazao da ti ništa nije ni do vojvoda ni do vojnika, jer vidim sada da bi ti sasvim pravo bilo kad bi Abšalom bio živ, a mi svi da smo danas poginuli. 8 Zato sada ustani, iziđi i prijazno progovori svojim vojnicima; jer, kunem ti se Jahvom, ako ne iziđeš, nijedan čovjek neće ostati noćas s tobom, i to će ti biti veća nesreća od svih koje su te snašle od tvoje mladosti pa do sada.«
9 Kralj ustade i sjede na vrata. Javiše to svemu narodu govoreći: »Eno kralj sjedi na vratima.« I sav narod dođe pred kralja.
Priprave za Davidov povratak
A Izraelci bijahu pobjegli svaki u svoj šator. 10 I sav se narod po svim Izraelovim plemenima prepirao govoreći: »Kralj nas je izbavio iz ruku naših neprijatelja, on nas je izbavio iz ruku filistejskih, a sada je morao pobjeći iz zemlje ispred Abšaloma. 11 A Abšalom koga smo pomazali za kralja poginuo je u boju. Zašto se, dakle, kolebate dovesti kralja natrag?«
12 Te riječi svega Izraela dopru do kralja u njegovu kuću. Zato kralj David poruči svećenicima Sadoku i Ebjataru: »Recite starješinama judejskim ovako: ‘Zašto da vi budete posljednji koji će kralja dovesti u njegovu kuću? 13 Vi ste moja braća, vi ste od moga mesa i od mojih kosti. Zašto biste, dakle, bili posljednji koji će dovesti kralja natrag?’ 14 Recite i Amasi: ‘Nisi li ti od mojih kosti i od moga mesa? Neka mi Bog učini zlo i neka mi doda drugo ako mi ne budeš zauvijek vojvoda nad mojom vojskom namjesto Joaba!’« 15 Tada se složiše svi ljudi Judina roda kao jedan čovjek i poručiše kralju: »Vrati se sa svim svojim ljudima!«
16 Događaji za povratka: Šimej
I tako se kralj vrati i dođe do Jordana, a Judejci bijahu stigli do Gilgala dolazeći ususret kralju da prate kralja na prijelazu preko Jordana. 17 Tada je pohitio i Šimej, sin Gerin, Benjaminovac iz Bahurima, i sišao s Judejcima ususret kralju Davidu. 18 Imao je sa sobom tisuću ljudi od Benjaminova plemena. I Siba, sluga Šaulova doma, s petnaest svojih sinova i dvadeset svojih slugu, dođe do Jordana pred kralja. 19 Dovezli su splav da prevezu kraljevu čeljad i da učine sve što bi mu bilo drago.
A Gerin sin Šimej baci se pred noge kralju kad je kralj htio prijeći preko Jordana; 20 i reče kralju: »Neka mi moj gospodar ne upiše u grijeh! Ne spominji se zla što ti ga je učinio tvoj sluga u onaj dan kad je moj gospodar i kralj izlazio iz Jeruzalema. Neka to kralj ne uzima k srcu! 21 Tvoj sluga uviđa da je sagriješio; zato sam, evo, došao danas prvi iz svega Josipova doma da siđem ususret svome gospodaru i kralju.«
22 Ali Sarvijin sin Abišaj progovori i reče: »Zar Šimej ne zaslužuje smrt što je proklinjao pomazanika Jahvina?« 23 A David odgovori: »Što ja imam s vama, Sarvijini sinovi, te me danas uvodite u napast? Zar bi danas mogao tko biti pogubljen u Izraelu? Ta sada znam da sam danas opet kralj nad Izraelom.« 24 Tada kralj reče Šimeju: »Nećeš poginuti!« I kralj mu se zakle.
25 Meribaal
I Šaulov sin Meribaal sišao je ususret kralju. On nije njegovao ni svojih nogu ni svojih ruku, nije uređivao svoje brade, nije prao svojih haljina od onoga dana kad je otišao kralj pa sve do dana kad se opet vratio u miru. 26 Kad je iz Jeruzalema došao ususret kralju, upita ga kralj: »Zašto nisi pošao sa mnom, Meribaale?« 27 A on odgovori: »Kralju gospodaru! Moj me sluga prevario. Tvoj mu je sluga rekao: ‘Osamari mi magaricu da je uzjašem i pođem s kraljem!’ Jer tvoj je sluga hrom. 28 On je oklevetao tvoga slugu pred mojim gospodarom i kraljem. Ali moj je gospodar i kralj kao Božji anđeo: zato čini što je dobro u tvojim očima. 29 Jer sav moj očinski dom nije bio drugo zaslužio nego smrt od moga gospodara kralja, a ti si ipak primio svoga slugu među one koji jedu za tvojim stolom. Pa kako još imam pravo tužiti se kralju?«
30 A kralj mu odgovori: »Čemu da još duljiš svoj govor? Određujem: ti i Siba podijelite njive!«
31 Meribaal reče kralju: »Neka uzme i sve, kad se moj gospodar kralj sretno vratio u svoj dom!«
32 Barzilaj
I Barzilaj Gileađanin dođe iz Rogelima i nastavi s kraljem da ga isprati preko Jordana. 33 Barzilaj bijaše vrlo star, bilo mu je osamdeset godina. Pribavljao je kralju opskrbu dok je boravio u Mahanajimu jer bijaše vrlo imućan čovjek. 34 Kralj reče Barzilaju: »Pođi sa mnom, ja ću te u tvojim starim danima uzdržavati kod sebe u Jeruzalemu.« 35 A Barzilaj odgovori kralju: »A koliko mi još godina života ostaje da idem s kraljem u Jeruzalem? 36 Sada mi je osamdeset godina; mogu li još razlikovati što je dobro a što zlo? Može li tvojem sluzi još goditi što jede i pije? Mogu li još slušati glas pjevača i pjevačica? Zašto bi tvoj sluga bio još na teret mome gospodaru kralju? 37 Tvoj će sluga još samo prijeći preko Jordana s kraljem, ali zašto bi mi kralj dao takvu nagradu? 38 Dopusti svome sluzi da se vrati, da umrem u svom gradu kod groba svoga oca i svoje majke. Ali evo tvoga sluge Kimhama, neka ide dalje s mojim gospodarom kraljem, pa njemu učini što je dobro u tvojim očima!«
39 Kralj odgovori: »Neka onda Kimham ide sa mnom dalje, a ja ću mu učiniti što bude tebi drago i što god me zamoliš, sve ću mu učiniti za tebe.«
40 Kad je sav narod prešao preko Jordana, prijeđe i kralj, poljubi Barzilaja i blagoslovi ga, potom se ovaj vrati u svoje mjesto.
41 Juda i Izrael otimaju se za kralja
Kralj nastavi put u Gilgal, a Kimham iđaše s njim. Kralja je pratio sav narod Judin i polovina naroda Izraelova. 42 Uto svi Izraelci dođu pred kralja i upitaju ga: »Zašto te naša braća Judejci ukradoše i zašto prevedoše preko Jordana našega kralja i njegov dom i sve Davidove ljude s njim?« 43 A Juda odgovori Izraelu: »Kralj je meni rod. Zašto si se ražestio zbog toga? Jesam li jeo na kraljev račun? Ili sam si što prigrabio?« 44 Tada Izrael odgovori Judi ovako: »Ja imam deset udjela na kralja i prema tebi ja sam prvorođenac. Zašto si me, dakle, prezreo? Nije li moja riječ bila prva kad je trebalo natrag dovesti moga kralja?« Ali govor Judin bijaše tvrđi od govora Izraelova.
20
1 Pobuna Šebe
Ondje se slučajno našao opak čovjek po imenu Šeba, Bikrijev sin, Benjaminovac. On zatrubi u rog i viknu: »Mi nemamo udjela na Davidu
ni baštine na Jišajevu sinu!
Svaki svome šatoru, Izraele!«
2 Tako svi Izraelci ostaviše Davida i pođoše za Bikrijevim sinom Šebom; a Judejci prionuše uza svoga kralja i otpratiše ga od Jordana do Jeruzalema.
3 Kad se David vratio u svoju palaču u Jeruzalem, uze deset inoča koje je bio ostavio da čuvaju palaču i stavi ih da budu čuvane. Brinuo im se za uzdržavanje, ali nije više išao k njima. Tako su one živjele zatvorene do svoje smrti, kao udovice živoga muža.
4 Umorstvo Amase
Potom kralj zapovjedi Amasi: »Sazovi mi Judejce do tri dana, a i ti da budeš ovdje!« 5 Amasa ode da sazove Judejce, ali se zadrža preko vremena koje mu bijaše odredio kralj. 6 Tada David reče Abišaju: »Sad će nam Bikrijev sin Šeba biti opasniji nego Abšalom. Zato uzmi ljude svoga gospodara i pođi za njim u potjeru da se ne domogne tvrdih gradova i ne izmakne nam iz očiju!« 7 Za Abišajem krenu na put Joab, Kerećani, Pelećani i svi junaci; oni iziđu iz Jeruzalema u potjeru za Bikrijevim sinom Šebom. 8 Kad su bili kod velikoga kamena što je kod Gibeona, dođe Amasa prema njima. Joab imaše na sebi ratnu haljinu, a preko nje imaše pripasan mač uz bedro, u koricama; ali mu se mač iskliznu i pade. 9 Joab pozdravi Amasu: »Jesi li mi dobro, brate?« I desnom rukom uhvati za bradu Amasu da ga poljubi. 10 Amasa se nije obazirao na mač koji bijaše Joabu u ruci, i on ga udari njim u trbuh i prosu mu utrobu na zemlju. Nije morao ponoviti udarac i Amasa umrije. Joab sa svojim bratom Abišajem nastavi potjeru za Bikrijevim sinom Šebom.
11 Jedan od Joabovih momaka osta na straži kod Amase i tu je vikao: »Kome je mio Joab i tko je za Davida neka slijedi Joaba!« 12 A Amasa ležao u krvi nasred puta. Videći onaj čovjek gdje se ustavlja sav narod, odvuče Amasu s puta u polje i baci preko njega kabanicu jer je vidio gdje se zaustavlja svatko tko naiđe blizu njega. 13 Kad je Amasa bio uklonjen s puta, svi ljudi pođoše za Joabom da gone Bikrijeva sina Šebu.
14 Svršetak ustanka
Šeba je prošao kroza sva izraelska plemena sve do Abel Bet Maake i svi Bikrani s njim. Skupiše se oni i pođoše za njim. 15 Joab dođe i opsjede ga u Abel Bet Maaki. Dade nasuti nasip oko grada. Sva vojska koja bijaše s Joabom navali potkopavati zid da ga obori. 16 Tada se jedna mudra žena uspe na zid i povika iz grada: »Čujte! Čujte! Recite Joabu: ‘Priđi ovamo, da govorim s tobom!’« 17 Kad je prišao, upita žena: »Jesi li ti Joab?« On odgovori: »Jesam.« A ona će: »Poslušaj riječ sluškinje svoje!« On odgovori: »Slušam.« 18 Žena nastavi: »Nekoć se govorilo ovako: ‘Treba pitati u Abelu i u Danu 19 je li svršeno s onim što su utvrdili vjernici u Izraelu.’ Ti bi htio uništiti jedan grad, i to jedan od matičnih gradova u Izraelu. Zašto zatireš baštinu Jahvinu?«
20 Joab odgovori ovako: »Daleko, daleko bilo to od mene! Ne želim ni zatirati ni razarati. 21 Ne radi se o tome, nego je jedan čovjek iz Efrajimove gore, po imenu Šeba, Bikrijev sin, podigao ruku na kralja, na Davida. Predajte samo njega, pa ću otići od grada!« Žena odgovori Joabu: »Dobro. Odmah će ti njegovu glavu baciti preko zida!« 22 Žena se vrati u grad i progovori svemu narodu kako joj je govorila njezina mudrost. I odsjekoše glavu Bikrijevu sinu Šebi i baciše je Joabu. A on zapovjedi da zatrube u rog te se raziđoše od grada, svaki u svoj kraj. A Joab se vrati kralju u Jeruzalem.
23 Visoki službenici Davidovi
Joab je bio zapovjednik nad svom vojskom. Jojadin sin Benaja bio je zapovjednik nad Kerećanima i Pelećanima. 24 Adoram je bio nadglednik nad radovima. Ahiludov sin Jošafat bio je pečatnik. 25 Seraja je bio državni pisar. Sadok i Ebjatar bijahu svećenici. 26 Uz to je Jairanin Ira bio zamjenik Davidov.
21
1 V. DODACI
Velika glad i smaknuće Šaulovih potomaka
U dane Davidove vladaše jednom glad tri godine uzastopce. David se obrati Jahvi, a Jahve mu odgovori: »Na Šaulu i njegovu domu leži krvna krivnja jer je pogubio Gibeonce.« 2 Tada kralj sazva Gibeonce da ih pita. Ti Gibeonci nisu pripadali Izraelcima, nego su bili ostatak Amorejaca, kojima se Izraelci bijahu zakleli zakletvom, ali je Šaul tražio da ih uništi u svojoj revnosti za Izraelce i Judejce.
3 David, dakle, upita Gibeonce: »Što da vam učinim i čime da vam dadem zadovoljštinu da biste blagoslovili baštinu Jahvinu?« 4 Gibeonci odgovoriše: »Ne tražimo mi ni srebra ni zlata od Šaula i njegova doma, niti nam je stalo da se pogubi koji čovjek u Izraelu.« David će im nato: »Što reknete učinit ću za vas.«
5 A oni odgovoriše kralju: »Čovjek koji nas je zatirao i koji je smišljao da nas uništi, da nas ne bude nigdje u svemu izraelskom području, 6 od njegovih potomaka neka nam se preda sedam ljudi da ih objesimo pred Jahvom u Gibeonu na gori Jahvinoj.« Kralj odvrati: »Dat ću vam ih.«
7 Kralj poštedje Meribaala, sina Šaulova sina Jonatana, zbog zakletve pred Jahvom koja ih je vezala, Davida i Jonatana, sina Šaulova. 8 Tako kralj uze oba sina Rispe, Ajine kćeri, koje je rodila Šaulu, Armonija i Meribaala, i svih pet sinova Merabe, Šaulove kćeri, koje je rodila Adrielu, sinu Barzilajevu, iz Mehole. 9 Njih dade u ruke Gibeoncima, a oni ih objesiše na gori pred Jahvom. Tako sva sedmorica poginuše zajedno, pogubljeni prvih dana žetve, na početku ječmene žetve.
10 Rispa, Ajina kći, uze kostrijet i prostrije je za sebe na stijeni od početka ječmene žetve sve dok nije kiša s neba pala na mrtva tijela, i tako nije dala nebeskim pticama da se spuštaju na njih danju ni poljskim zvijerima noću. 11 Kad su Davidu javili što je učinila Ajina kći Rispa, Šaulova inoča, 12 ode David i uze Šaulove kosti i kosti njegova sina Jonatana od stanovnika Jabeša Gileadskog, koji ih bijahu potajno odnijeli s trga u Bet Šanu, gdje su ih objesili Filistejci u onaj dan kad su Filistejci porazili Šaula na Gilboi. 13 David prenese odande Šaulove kosti i kosti njegova sina Jonatana pa ih združi s kostima pogubljenih. 14 I ukopaše Šaulove kosti i kosti njegova sina Jonatana s kostima pogubljenih u zemlji Benjaminovoj, u Seli, u grobu Šaulova oca Kiša. Pošto izvršiše sve što je kralj zapovjedio, Bog se smilova zemlji.
15 Junačka djela protiv Filistejaca
Jednom opet nasta rat između Filistejaca i Izraelaca. David ode u boj sa svojim ljudima te su se borili s Filistejcima tako da se David umorio. 16 Išibenob, jedan od Rafinih potomaka, čije je koplje bilo teško tri stotine mjedenih šekela i koji o pripasu imaše nov mač, hvastao se tada da će ubiti Davida. 17 Ali Davidu priskoči u pomoć Sarvijin sin Abišaj; udari on Filistejca te ga ubi. Tada se Davidovi ljudi zakleše rekavši Davidu: »Nećeš više ići s nama u boj, da ne ugasiš svjetiljke Izraelove!«
18 Poslije toga opet izbi rat s Filistejcima u Gobu; tada je Hušanin Sibkaj pogubio Sipaja, jednoga od Rafinih potomaka. 19 Uz to nasta rat s Filistejcima u Gobu; tada je Jairov sin Elhanan iz Betlehema pogubio Golijata Gitejca, koji je imao kopljaču kao tkalačko vratilo.
20 Potom opet izbi rat u Gatu, gdje je bio neki čovjek visoka rasta: imaše taj na svakoj ruci i nozi po šest prstiju, dakle dvadeset i četiri; i on bijaše potomak Rafin. 21 Kad je počeo ružiti Izraela, ubi ga Jonatan, sin Davidova brata Šimeja.
22 Ta četvorica bijahu potomci istoga Rafe iz Gata, a poginuše od ruke Davidove i od ruku njegovih slugu.
Tekst Biblije preuzeti iz Biblije u izdanju Kršćanske sadašnjosti; izvor: online Biblija, Kršćanska sadašnjost
Audio: Zaklada "Čujem, Vjerujem, Vidim"
Svakog dana u našem programu možete poslušati Biblijsko čitanje u 5:30 i 22:30 sati. Za raspored čitanja koristi se linearni način čitanja kako bismo kroz čitavu godinu pročitali Bibliju od Korica do korica.
