bibija_365_1-min.png

 

Lk 22-24


22

1 VI. MUKA

Zavjera protiv Isusa i Judina izdaja
(Mt 26, 1–5. 14–16; Mk 14, 1–2. 10–11; Iv 11, 45–53)

Bližio se Blagdan beskvasnih kruhova zvan Pasha. 2 Glavari svećenički i pismoznanci tražili su kako da Isusa smaknu jer se bojahu naroda.
3 A Sotona uđe u Judu zvanog Iškariotski koji bijaše iz broja dvanaestorice. 4 On ode i ugovori s glavarima svećeničkim i zapovjednicima kako da im ga preda. 5 Oni se povesele i ugovore da će mu dati novca. 6 On pristade. Otada je tražio priliku da im ga preda mimo naroda.

7 Priprava za pashalnu večeru
(Mt 26, 17–25; Mk 14, 12–21; Iv 13, 21–30)

Kada dođe Dan beskvasnih kruhova, u koji je trebalo žrtvovati pashu, 8 posla Isus Petra i Ivana i reče: »Hajdete, pripravite nam da blagujemo pashu.« 9 Rekoše mu: »Gdje hoćeš da pripravimo?« 10 On im reče: »Evo, čim uđete u grad, namjerit ćete se na čovjeka koji nosi krčag vode. Pođite za njim u kuću u koju uniđe 11 i recite domaćinu te kuće: ‘Učitelj veli: Gdje je svratište u kojem bih blagovao pashu sa svojim učenicima?’ 12 I on će vam pokazati na katu veliko blagovalište prostrto: ondje pripravite.« 13 Oni odu, nađu kako im je rekao i priprave pashu.

14
Pashalna večera


Kada dođe čas, sjede Isus za stol i apostoli s njim. 15 I reče im: »Svom sam dušom čeznuo ovu pashu blagovati s vama prije svoje muke. 16 Jer kažem vam, neću je više blagovati dok se ona ne završi u kraljevstvu Božjem.«
17 I uze čašu, zahvali i reče: »Uzmite je i razdijelite među sobom. 18 Jer kažem vam, ne, neću više piti od roda trsova dok kraljevstvo Božje ne dođe.«

19 Ustanovljenje euharistije – večere Gospodnje
(Mt 26, 26–30; Mk 14, 22–26; 1 Kor 11, 23–25)

I uze kruh, zahvali, razlomi i dade im govoreći: »Ovo je tijelo moje koje se za vas predaje. Ovo činite meni na spomen.« 20 Tako i čašu, pošto večeraše, govoreći: »Ova čaša novi je Savez u mojoj krvi koja se za vas prolijeva.«
21 »A evo, ruka mog izdajice sa mnom je na stolu. 22 Sin Čovječji, istina, ide kako je određeno, ali jao čovjeku onomu koji ga predaje.«
23 I oni se počeše ispitivati tko bi od njih mogao takvo što učiniti.

24 Tko je najveći?


Uto nasta među njima prepirka tko bi od njih bio najveći. 25 A on im reče: »Kraljevi gospoduju svojim narodima i vlastodršci nazivaju sebe dobrotvorima. 26 Vi nemojte tako! Naprotiv, najveći među vama neka bude kao najmlađi; i predstojnik kao poslužitelj. 27 Ta tko je veći? Koji je za stolom ili koji poslužuje? Zar ne onaj koji je za stolom? A ja sam posred vas kao onaj koji poslužuje.«

28 Nagrada apostolima

»Da, vi ste sa mnom ustrajali u mojim kušnjama. 29 Ja vam stoga u baštinu predajem kraljevstvo što ga je meni predao moj Otac: 30 da jedete i pijete za mojim stolom u kraljevstvu mojemu i sjedite na prijestoljima sudeći dvanaest plemena Izraelovih.«

31 Proroštvo o Petrovoj zataji

(Mt 26, 31–35; Mk 14, 27–31; Iv 13, 36–38)

»Šimune, Šimune, evo Sotona zaiska da vas prorešeta kao pšenicu. 32 Ali ja sam molio za tebe da ne malakše tvoja vjera. Pa kad k sebi dođeš, učvrsti svoju braću.«
33 Petar mu reče: »Gospodine, s tobom sam spreman i u tamnicu i u smrt.« 34 A Isus će mu: »Kažem ti, Petre, neće se danas oglasiti pijetao dok triput ne zatajiš da me poznaš.«

35 Čas odlučne borbe

I reče: »Kad sam vas poslao bez kese i bez torbe i bez sandala, je li vam što nedostajalo?« Oni odgovore: »Ništa.« 36 Nato će im: »No sada tko ima kesu, neka je uzme! Isto tako i torbu! A koji nema, neka proda svoju haljinu i neka kupi sebi mač 37 jer kažem vam, ono što je napisano treba se ispuniti na meni: Među zlikovce bi ubrojen. Uistinu, sve što se odnosi na mene ispunja se.« 38 Oni mu rekoše: »Gospodine, evo ovdje dva mača!« Reče im: »Dosta je!«

39 Molitva na Maslinskoj gori

(Mt 26, 36–46; Mk 14, 32–42)

Tada iziđe te se po običaju zaputi na Maslinsku goru. Za njim pođoše i njegovi učenici. 40 Kada dođe onamo, reče im: »Molite da ne padnete u napast!«
41 I otrgnu se od njih koliko bi se kamenom dobacilo, pade na koljena pa se molio: 42 »Oče! Ako hoćeš, otkloni ovu čašu od mene. Ali ne moja volja, nego tvoja neka bude!«
43 A ukaza mu se anđeo s neba koji ga ohrabri. A kad je bio u smrtnoj muci, usrdnije se molio. 44 I bijaše znoj njegov kao kaplje krvi koje su padale na zemlju.
45 Usta od molitve, dođe učenicima i nađe ih snene od žalosti 46 pa im reče: »Što spavate? Ustanite! Molite da ne padnete u napast!«

47 Isus uhvaćen

(Mt 26, 47–56; Mk 14, 43–50; Iv 18, 3–11)

Dok je on još govorio, eto svjetine, a pred njom jedan od dvanaestorice, zvani Juda. On se približi Isusu da ga poljubi. 48 Isus mu reče: »Juda, poljupcem Sina Čovječjeg predaješ?«
49 A oni oko njega, vidjevši što se zbiva, rekoše: »Gospodine, da udarimo mačem?« 50 I jedan od njih udari slugu velikoga svećenika i odsiječe mu desno uho. 51 Isus odgovori: »Pustite! Dosta!« Onda se dotače uha i zacijeli ga.
52 Nato Isus reče onima koji se digoše na nj, glavarima svećeničkim, zapovjednicima hramskim i starješinama: »Kao na razbojnika iziđoste s mačevima i toljagama! 53 Danomice bijah s vama u Hramu i ne digoste ruke na me. No ovo je vaš čas i vlast Tminâ.«

54 Petar se odriče Isusa
(Mt 26, 57–58. 69–75; Mk 14, 53–54. 66–72; Iv 18, 12–18. 25–27)

Uhvatiše ga dakle, odvedoše i uvedoše u dom velikoga svećenika. Petar je išao za njim izdaleka. 55 A posred dvorišta naložiše vatru i posjedaše uokolo. Među njih sjedne Petar.
56 Ugleda ga neka sluškinja gdje sjedi kraj vatre, oštro ga pogleda i reče: »I ovaj bijaše s njim!« 57 A on zanijeka: »Ne znam ga, ženo!« 58 Malo zatim opazi ga netko drugi i reče: »I ti si od njih!« A Petar reče: »Čovječe, nisam!« 59 I nakon otprilike jedne ure drugi neki navaljivaše: »Doista, i ovaj bijaše s njim! Ta Galilejac je!« 60 A Petar će: »Čovječe, ne znam što govoriš!«
I umah, dok je on još govorio, oglasi se pijetao. 61 Gospodin se obazre i upre pogled u Petra, a Petar se spomenu riječi Gospodinove, kako mu ono reče: »Prije nego se danas pijetao oglasi, zatajit ćeš me tri puta.« 62 I iziđe te gorko zaplaka.

63 Prva zlostavljanja

(Mt 26, 67–68; Mk 14, 65)

A ljudi koji su Isusa čuvali udarajući ga poigravali se njime 64 i zastirući mu lice, zapitkivali ga: »Proreci tko te udario!« 65 I mnogim se drugim pogrdama nabacivali na nj.

66 Isus pred židovskim Vijećem
(Mt 26, 59–66; Mk 14, 55–64; Iv 18, 19–24)

A kad se razdanilo, sabra se starješinstvo narodno, glavari svećenički i pismoznanci te ga dovedoše pred svoje Vijeće 67 i rekoše: »Ako si ti Krist, reci nam!« A on će im: »Ako vam reknem, nećete vjerovati; 68 ako vas zapitam, nećete odgovoriti. 69 No od sada će Sin Čovječji sjedjeti zdesna Sile Božje.« 70 Nato svi rekoše: »Ti si, dakle, Sin Božji!« On im reče: »Vi velite! Ja jesam!« 71 Nato će oni: »Što nam još svjedočanstvo treba? Ta sami smo čuli iz njegovih usta!«

 

23

1 Pred Pilatom
(Mt 27, 1–2. 11–14; Mk 15, 1–5; Iv 18, 28–38)

I ustade sva ona svjetina. Odvedoše ga Pilatu 2 i stadoše ga optuživati: »Ovoga nađosmo kako zavodi naš narod i brani davati caru porez te za sebe tvrdi da je Krist, kralj.«
3 Pilat ga upita: »Ti li si kralj židovski?« On mu odgovori: »Ti kažeš!« 4 Tada Pilat reče glavarima svećeničkim i svjetini: »Nikakve krivnje ne nalazim na ovom čovjeku!« 5 No oni navaljivahu: »Buni narod naučavajući po svoj Judeji, počevši od Galileje pa dovde!«
6 Čuvši to, Pilat propita da li je taj čovjek Galilejac. 7 Saznavši da je iz oblasti Herodove, posla ga Herodu, koji i sam bijaše onih dana u Jeruzalemu.

8 Isus pred Herodom

A kad Herod ugleda Isusa, veoma se obradova jer ga je već odavna želo vidjeti zbog onoga što je o njemu slušao te se nadao od njega vidjeti koje čudo. 9 Postavljao mu je mnoga pitanja, ali mu Isus uopće nije odgovarao. 10 A stajahu ondje i glavari svećenički i pismoznanci optužujući ga žestoko. 11 Herod ga zajedno sa svojom vojskom prezre i ismija: obuče ga u bijelu haljinu i posla natrag Pilatu. 12 Onoga se dana Herod i Pilat sprijateljiše, jer prije bijahu neprijatelji.

13 Pilat osuđuje Isusa na smrt
(Mt 27, 15–26; Mk 15, 6–15; Iv 18, 39 – 19, 16)

A Pilat dade sazvati glavare svećeničke, vijećnike i narod 14 te im reče: »Doveli ste mi ovoga čovjeka kao da buni narod. Ja ga evo ispitah pred vama pa ne nađoh na njemu ni jedne krivice za koju ga optužujete. 15 A ni Herod jer ga posla natrag nama. Evo, on nije počinio ništa čime bi zaslužio smrt. 16 Kaznit ću ga dakle i pustiti.«
18 I povikaše svi uglas: »Smakni ovoga, a pusti nam Barabu!« 19 A taj bijaše bačen u tamnicu zbog neke pobune u gradu i ubojstva. 20 Pilat im stoga ponovno progovori hoteći osloboditi Isusa. 21 Ali oni vikahu: »Raspni, raspni ga!« 22 On im treći put reče: »Ta što je on zla učinio? Ne nađoh na njemu smrtne krivice. Kaznit ću ga dakle i pustiti.« 23 Ali oni navaljivahu iza glasa ištući da se razapne. I vika im bivala sve jača.
24 Pilat presudi da im bude što ištu. 25 Pusti onoga koji zbog pobune i ubojstva bijaše bačen u tamnicu, koga su iskali, a Isusa preda njima na volju.

26 Križni put


Kad ga odvedoše, uhvatiše nekog Šimuna Cirenca koji je dolazio s polja i stave na nj križ da ga nosi za Isusom.
27 Za njim je išlo silno mnoštvo svijeta, napose žena, koje su plakale i naricale za njim. 28 Isus se okrenu prema njima pa im reče: »Kćeri Jeruzalemske, ne plačite nada mnom, nego plačite nad sobom i nad djecom svojom. 29 Jer evo idu dani kad će se govoriti: ‘Blago nerotkinjama, utrobama koje ne rodiše i sisama koje ne dojiše.’ 30 Tad će početi govoriti gorama: ‘Padnite na nas!’ i bregovima: ‘Pokrijte nas!’ 31 Jer ako se tako postupa sa zelenim stablom, što li će biti sa suhim?«
32 A vodili su i drugu dvojicu, zločince, da ih s njime pogube.

33 Raspeće

(Mt 27, 33–37; Mk 15, 22–26; Iv 19, 17–27)

I kada dođoše na mjesto zvano Lubanja, ondje razapeše njega i te zločince, jednoga zdesna, drugoga slijeva.
34 A Isus je govorio: »Oče, oprosti im, ne znaju što čine!« I razdijeliše među se haljine njegove bacivši kocke.
35 Stajao je ondje narod i promatrao. A podrugivali se i glavari govoreći: »Druge je spasio, neka spasi sam sebe ako je on Krist Božji, Izabranik!«
36 Izrugivali ga i vojnici, prilazili mu i nudili ga octom 37 govoreći: »Ako si ti kralj židovski, spasi sam sebe!«
38 A bijaše i natpis ponad njega: »Ovo je kralj židovski.«

39 Dobri razbojnik
(Mt 27, 44; Mk 15, 32)

Jedan ga je od obješenih zločinaca pogrđivao: »Nisi li ti Krist? Spasi sebe i nas!« 40 A drugi ovoga prekoravaše: »Zar se ne bojiš Boga ni ti, koji si pod istom osudom? 41 Ali mi po pravdi jer primamo što smo djelima zaslužili, a on – on ništa opako ne učini.« 42 Onda reče: »Isuse, sjeti me se kada dođeš u kraljevstvo svoje.« 43 A on će mu: »Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju!«

44 Isusova smrt
(Mt 27, 45–55; Mk 15, 33–41; Iv 19, 28–30)

Bijaše već oko šeste ure kad nasta tama po svoj zemlji – sve do ure devete, 45 jer sunce pomrča, a hramska se zavjesa razdrije po sredini.
46 I povika Isus iza glasa: »Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj!« To rekavši, izdahnu.
47 Kad satnik vidje što se zbiva, stane slaviti Boga: »Zbilja, čovjek ovaj bijaše pravednik!« 48 I kad je sav svijet koji se zgrnuo na taj prizor vidio što se zbiva, vraćao se bijući se u prsa.
49 Stajahu podalje i gledahu to svi znanci njegovi i žene koje su za njim išle iz Galileje.
50 Ukop (Mt 27, 57–61; Mk 15, 42–47; Iv 19, 38–42)
I dođe čovjek imenom Josip, vijećnik, čovjek čestit i pravedan; 51 on ne privoli njihovoj odluci i postupku. Bijaše iz Arimateje, grada judejskoga, i iščekivaše kraljevstvo Božje. 52 Taj dakle pristupi Pilatu i zaiska tijelo Isusovo.
53 Zatim ga skinu, povi u platno i položi u grob isklesan u koji još ne bijaše nitko položen.
54 Bijaše dan Priprave; subota je svitala. 55 A pratile to žene koje su s Isusom došle iz Galileje: motrile grob i kako je položeno tijelo njegovo. 56 Zatim se vrate i priprave miomirise i pomasti.
U subotu mirovahu po propisu.

 

24

1 VII. NAKON USKRSNUĆA

Uskrsnuće Isusovo
(Mt 28, 1–10; Mk 16, 1–8; Iv 20, 1–10)

Prvoga dana u tjednu, veoma rano, dođoše one na grob s miomirisima što ih pripraviše. 2 Kamen nađoše otkotrljan od groba. 3 Uđoše, ali ne nađoše tijela Gospodina Isusa. 4 I dok su stajale zbunjene nad tim, gle, dva čovjeka u blistavoj odjeći stadoše do njih. 5 Zastrašene obore lica k zemlji, a oni će im: »Što tražite Živoga među mrtvima? 6 Nije ovdje, nego uskrsnu! Sjetite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji: 7 ‘Treba da Sin Čovječji bude predan u ruke grešnika, i raspet, i treći dan da ustane.’« 8 I sjetiše se one riječi njegovih, 9 vratiše se s groba te javiše sve to jedanaestorici i svima drugima.
10 A bile su to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva. I ostale zajedno s njima govorahu to apostolima, 11 ali njima se te riječi pričiniše kao tlapnja, te im ne vjerovahu.
12 A Petar usta i potrča na grob. Sagnuvši se, opazi samo povoje. I vrati se kući čudeći se tome što se zbilo.

13 Ukazanje učenicima na putu u Emaus

(Mk 16, 12–13)

I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija. 14 Razgovarahu međusobno o svemu što se dogodilo. 15 I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i pođe s njima. 16 Ali prepoznati ga – bijaše uskraćeno njihovim očima. 17 On ih upita: »Što to putem pretresate među sobom?« Oni se snuždeni zaustave 18 te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: »Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?«
19 A on će: »Što to?« Odgovore mu: »Pa ono s Isusom Nazarećaninom, koji bijaše prorok – silan na djelu i na riječi pred Bogom i svim narodom: 20 kako su ga glavari svećenički i vijećnici naši predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli. 21 A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je već treći dan što se to dogodilo. 22 A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu, 23 ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ. 24 Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe.« 25 A on će im: »O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili! 26 Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?« 27 Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu. 28 Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje. 29 No oni navaljivahu: »Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!« I uniđe da ostane s njima.
30 Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše. 31 Uto im se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju. 32 Tada rekoše jedan drugome: »Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?« 33 U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima. 34 Oni im rekoše: »Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!« 35 Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.

36 Isus se ukazuje apostolima
(Mt 28, 16–20; Mk 16, 14–18; Iv 20, 19–23; Dj 6, 1–8)

Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i reče im: »Mir vama!« 37 Oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da vide duha. 38 Reče im Isus: »Zašto se prepadoste? Zašto vam sumnje obuzimaju srce? 39 Pogledajte ruke moje i noge! Ta ja sam! Opipajte me i vidite jer duh tijela ni kostiju nema kao što vidite da ja imam.«
40 Rekavši to, pokaza im ruke i noge. 41 I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se čudom čudili, on im reče: »Imate li ovdje što za jelo?« 42 Oni mu pruže komad pečene ribe. 43 On uzme i pred njima pojede.
44 Nato im reče: »To je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama: treba da se ispuni sve što je u Mojsijevu Zakonu, u Prorocima i Psalmima o meni napisano.« 45 Tada im otvori pamet da razumiju Pisma 46 te im reče: »Ovako je pisano: ‘Krist će trpjeti i treći dan ustati od mrtvih, 47 i u njegovo će se ime propovijedati obraćenje i otpuštenje grijeha po svim narodima počevši od Jeruzalema.’ 48 Vi ste tomu svjedoci. 49 I evo, ja šaljem na vas Obećanje Oca svojega. Ostanite zato u gradu dok se ne obučete u Silu odozgor.«

50 Uzašašće
(Mk 16, 19–20; Dj 1, 9–11)

Zatim ih izvede do Betanije, podiže ruke pa ih blagoslovi. 51 I dok ih blagoslivljaše, rasta se od njih i uznesen bi na nebo. 52 Oni mu se ničice poklone pa se s velikom radosti vrate u Jeruzalem 53 te sve vrijeme u Hramu blagoslivljahu Boga.


Tekst Biblije preuzeti iz Biblije u izdanju Kršćanske sadašnjosti; izvor: online Biblija, Kršćanska sadašnjost

Audio: Zaklada "Čujem, Vjerujem, Vidim"

 

Svakog dana u našem programu možete poslušati Biblijsko čitanje u 5:30 i 22:30 sati. Za raspored čitanja koristi se linearni način čitanja kako bismo kroz čitavu godinu pročitali Bibliju od Korica do korica.

Radio Marija

17:00 Radio drama - ovoga mjeseca poslušajte monodramu dominikanke s. Barbare Bagudić „Ozana ili biti s Bogom dovoljno je za sreću“ koju je za radio pripremila i režirala prof. dr. sc. Sanja Nikčević
17:45 Glazba
18:15 Molitva - Večernja
18:30 Glazba

FREKVENCIJE

Zagreb: 96,4 MHz i 106,8 MHz

Virovitica: 88,3 MHz

Split: 97,2 MHz

Vinkovci - Vukovar: 91,6 MHz

Opatija - Rijeka: 88,8 MHz

Varaždin - Čakovec: 96,5 MHz

Satelit: EUTELSAT 16E, 11595 MHz

Za slušatelje u SAD-u 1.712.832.8487

Duhovni kutak

Bezuvjetnost

U svadbenoj dvorani pronalaziš čovjeka koji nema svadbeno odijelo. Izbacuješ ga van gdje će biti plač i škrgut zubi. Ako je tvoja ljubav bezuvjetna, ona je...

Opširnije...

Molitvene nakane

„Zahvaljujemo uvijek Bogu za sve vas i bez prestanka vas se sjećamo u svojim molitvama“ (1 Sol 1,2). Svakog dana uključujemo vaše nakane u molitvu krunice koju zajedno molimo svakim danom u 15:15. Svoje nakane i želje možete nam poslati ovdje.

world-family.png

Lipanj 2024
P U S Č P S N
1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30

FG-TAB.png

Logo

UDRUGA RADIO MARIJA

Kameniti stol 11

10000 Zagreb Croatia

Ured: +385 1 23 27 100

Program: +385 1 23 27 777; 099 502 00 52

Redakcija: +385 1 2327000

E-pošta: info@radiomarija.hr

Copyright © Radio Marija 1997-2023

Design and development

Radio Marija

Udruga Radio Marija neprofitna je, nevladina i nepolitička građanska udruga, osnovana u Hrvatskoj godine 1995. Prvi inicijativni odbor nastao je u krilu Pokreta krunice za obraćenje i mir, a uoči osnutka uspostavljena je i suradnja s Radio Marijom iz Italije. Ideja i prvo ostvarenje Radio Marije počinje 1983. u župi Erba na sjeveru Italije. Radio Marija se postupno širi i uskoro obuhvaća cijeli talijanski nacionalni prostor.

Nakon toga osnivaju se i uspostavljaju udruge i radijske postaje s imenom Radio Marija u četrdesetak zemalja, počevši od Europe, obiju Amerika, Afrike, pa sve do Filipina na drugome kraju azijskoga kontinenta. Sve su nacionalne udruge utemeljene autonomno u svojim zemljama, a međusobna se povezanost ostvaruje preko zajedničke krovne udruge pod imenom Svjetska obitelj Radio Marije (World family of Radio Maria). WFRM utemeljilo je sedam članica, među kojima je i hrvatska Udruga Radio Marija.